Psihički razvoj deteta
Vrsta: Maturski | Broj strana: 20 | Nivo: Srednja škola

SADRŽAJ
UVOD
Razvojna psihologija je psihološka disciplina koja istražuje psihički razvoj čoveka od početka pa do kraja njegovog života. Ova psihološka disciplina proučava razvoj organizma u celini kao i razvoj pojedinih funkcija (mišljenje, govor, emocije). Savremena razvojna psihologija obavila je veći broj periodizacija duševnog razvoja koje su pravljene na osnovu organskih ili psiholoških oblika deteta, ili na osnovu pedagoških principa. Ni jedna periodizacija nije zasnovana isključivo samo na jednom od ova tri načela, međutim, u svakoj preovladava jedan od njih. Jednu od značajnijihih periodizacija dečjeg duševnog razvoja izložio je američki psiholog Vilard Olson ( Willard Olson) u svojoj knjizi “Razvoj deteta” 1949. godine. Olson je najveću pažnju posvetio duševnom razvoju deteta s obzirom na nastavu i učenje. Njegova klasifikacija izgleda ovako:
Periodi razvoja
Antenatalni period (od 0 do 230 ili 300 dana)
Ovum (od 0 do 2 nedelje)
Embrio (od 2 do 10 nedelja)
Fetus (od 10 nedelja do rodjenja)
Rodjenje (prosečno 280 dana od začeća)
Novorođenče (dve prve nedelje postnatalnog života)
Odojče (prva godina života)
Rano detinjstvo (od 1 do 6 godina)
Srednje detinjstvo (od 6 do 10 godina)
Pozno detinjstvo (od 10 do 13 godina)
Rana mladost (od 13 do 15 godina)
Pozna mladost (od 15 do 20 godina)
Zrelost (iznad 20 godina)
Pored Olsonove podele poznate su još i :
sovjetska
kao i periodizacija Suzane Ajzeks.
Međutim, Olsonova periodizacija je najdetaljnija i jedino ona uključuje i antenatalni razvoj.
U svom radu posebnu pažnju ću posvetiti razvoju deteta do 3 godine.
ANTENATALNI RAZVOJ
Interesovanje za antenatalni period čovekovog razvoja javlja se još u najranija vremena. Veliku pažnju antenatalnom periodu posvećivao je Aristotel, Tertulijan, Avgustin, kao i Toma Akvinski. U XVII veku došlo je do naučnog, empirijskog načina proučavanja embriologije, a u XIX veku zasnovana je embriologija kao nauka.
Za izučavanje antenatalnog razvoja koriste se tri postupka. Prvi je direktno proučavanje prerano rođene dece. Drugi postupak je direktno proučavanje fetusa koji se vadi carskim rezom. A treći postupak je indirektno prpučavanje pokreta fetusa pomoću raznih aparata i preko saopštenja majke.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com